Srpski književni glasnik

АЕ

ot S —

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ.

да су они овим показали добру вољу и савремен правац, а остало доћи ће само по себи и програм допунити. Што се тиче самог уређења овога листа, нисмо најзадовољнији, а као најглавније имали би напоменути то, да би требало повући много оштрију границу између садржине: академског рада за поуку лекара и популарног рада за поуку одгајивача; на овоме последњем, по моме мишљењу, требало би радити много више, јер је корисније за привреду и хигијену а и за опстанак самог листа, који ће, свакојако, зависити од броја читалаца. Друго, ако се одгајивачи обавесте о опиштем знању из науке о ветеринарству и сточарству, онда ће и стручно знање уродити већим плодом, т.ј. лекари ће (посредством обавештених одгајивача) много брже и са већим успехом постизавати свој циљ, нарочито при сузбијању сточних зараза. — У противном случају „Ветеринарски Гласник“ промашиће своју мету. Ако узмемо у обзир још и то, да код нас нема марвено-лекарског прираштаја из нижих ветеринарских школа. на српском језику, онда је ово моје мишљење оправдано, у толико више, што наши лекари могу (и треба) да црпе и траже савремену поуку из научних зборника пи строго стручних часописа оних академеких зналаца ветеринарства и сточарства, на чијем су језику евршавали више или велике школе своје струке". Гв. М. КлаАЈИЋ.

! Ради примера узмимо рад под насловом : „Гунтураћ, Ждребеђак“ и „Болести наше стоке“. Рад у првом чланку изложен је нејасно и са претераним терминизмом, тако да се њиме неће користити ни образован лајик а толи прост одгајивач; међу тим, други чланак написан је тако, да се њиме може користити сваки писмен човек. Према овоме, изгледа ми, да је први чланак намењен за поуку смих лекара! ,