Srpski književni glasnik

БЕЛИ УЋИ ЈАК ЛЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

Као пригодну књигу о Стогодишњици · Српског Устанка под Карађорђем проф. Андра Гавриловић штампао је, у издању г. Мите Стајића, Црте из историје ослобођења Србије (Београд, штампарија П. Јоцковића, стр. 131 у 19", цена 1 динар). — „Црте“ су састављене из пет раније штампаних чланака у „Годишњици“, у „Споменику Срп. Краљ. Академије“ и у „Народу.“ Нов је у њима само Предговор, састав баналан пи одвећ претенциозан. У чланцима се претресају поједипа питања из доба 1804—1815 године, а Предговором би писац хтео да покаже да су му ти радови научни и од вредности. Али тешко да ће му когод веровати, поред свега што тамо вели: „Кад су први пут штампане, црте су ове претходно пролазиле кроз зналачке руке најпозванијих судија, по чијој: су препоруци и усвајане.“ Јер и многи од ранијих Гавриловићевих радова такођер су пролазили кроз руке „најпозванијих судија“, па су ипак из штампе излазили као најгрубље недотупавности, као радови без вредности. У свима историјским и литерарно историјским радовима Гавриловићевим, претходна критика, критика употребљеног градива, јесте слаба страна. И она је овде још слабија. Она је овде слабија него у ком било другом његову раду, поред свега тога што му је овде лакше било оперисати са градивом на српском језику него тамо где је тога било на грчком, латинском, немачком, француском, италијанском и др. Ове су му „Црте“ најслабији рад како у погледу ресултата тако и у погледу обраде употребљеног градива. Јер није довољно само хтети писати расправе, него и умети их писати. Г. Гавриловић, на пример, поред толикогодишњег рада, Jom не уме да одвоји поуздано градиво од непоузданог, нити може да схвати како дедукција у петоријском раду може бити допуштена тек пошто је карактер. догађаја и појава свестрано испитан и објашњен. За њега није ништа лакше него да из каквог, па ма то био M потпуно непроверен податак, изведе „поуздан“ закључак, из кога је готов да