Srpski književni glasnik

o о ot

EB ET E m К E.

Der Gespan von Semberia, Drama in einem Akt, autorisierte Bearbeitung des „Knez od Semberije“, Branislaw GJ.

·'Nusehitseh, Wien, 1905, Osterreiehisehe Verlangsanstalt Е.

et O. Greipe!l, erp. 15. — Roda Roda, Dieser Sehurk', der Matkowitch!, Wien, 1904, Osterreichisehe Verlagsanstalt.

ПРЕГЛЕД ЛИСТОВА.

Срђ. — Као што смо се надали и ту наду изразили у нашем приказу „Срђа“ (С. К. Г. 1902, књ. У. бр. 5.), овај симпатични дубровачки часопис постаје сваким даном све бољи. Кад су се прве свеске појавиле, ми смо могли мислити да њихова неинтенсивна садржина и невешт распоред прилога у њима долази од оскудице у спреми материала за лист који је нешто изненадно почео, или уопште од журбе и неспретности која је разумљива при почетку сваког предузећа. После је било јасно да узрок лежи мало дубље, врло много у старим и архаичним принципима којих се главни чинилац редакција нашао за добро држати при уређивању свога листа. Неразновреноет садржине, слаба обрада прилога (нарочито песама и приповедака), оскудица у преводној књижевности нарочито модерних приповедака француских п руских, неједнак распоред прилога, од којих су неки по читав број заузимали, увођење и стално одржавање рубрике шарада говорили су довољно у прилог томе. Друге године, односи у редакцији се променише. Г. А. Фабрис постаде стварни уредник листа, и ствари пођоше видно на боље. И ако је уређивање овог листа тежак посао кад је домаћих снага мало а евентуални помагачи с поља заузети толико својим пословима да не могу у довољној мери пружити потребне и дужне помоћи (све су ове околности важиле и за прву годину „Срђа“, ми то знамо), ипак је „Срђ“ био добро уређиван у овој години, и добио карактер модернијега листа избацивањем рубрике шарада, оживљавањем старих и уношењем нових рубрика. Круг сарадника се у исто доба проширио, и поред старих Дубровчана којима је у овом листу највиднији представник Г. В. Адамовић, јасни и пријатни писац популарних чланака из прошлости Дубровника у којима увек има доста новога и оригиналнога, дођоше и други, млађи Дубровчани, корисни почетници у потребним рубрикама, и, поред ових, још и познати књижевници из Мостара и других српских места.