Srpski književni glasnik

556 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

У овој години, у трећој својој години, „СОрђ“ иде још боље. Оригиналних приповедака има више него што их је нре имао, и бољих. Два су овећа прилога овога рала почела ове године: „Из ренесансе“ од Г. В. Трипковића, професора у Котору, и „Освета“ од једног иначе сталног сарадника „Срђа“ који се крије под псевдонимом М. де Уајо18. Остављајући да о првом спису говоримо кад буде отштампан као што се надамо да ће бити, могли бисмо овде напоменути само то да је у овим сликама из бокешког живота у којима има доста детаљних и интересантних опажања која у осталом закриљују и иначе оскудну интригу, фабулу, тему што обично чини главну ствар у приповеткама, стил нешто тежак и без течности, што јако отежава читање. Друга приповетка, „Освета“, која мање више верно али доста куражно слика дубровачки живот ХУЈ века, писана је течно и лако, и даје се доста пријатно читати, и ако јој интерес није врло јак. Приметити се може да је, у причању Пијерка Пуцића о евојој љубави, излишно онолико понављање врло старе п нелене фразе „Ja те љубим“ које долази дотле да целу Пијеркову тираду доводи до формалне конјугације овог злоупотребљаваног љубавничког глагола ; као и то да је незгодно да говор многих лица у овој приповеци буде у дналекту, а говор кнеза дубровачког (ваљда за то што је овај кнез) у чистом књижевном језику. Од преводне књижевности, у овој се години наставља познати роман Фогацаров „Данијеле Кортис“; жалити је само што уз то нема и краћих преведених приповечица, као што су оне од Чехова и Мопасана, које је лањске године врло лепо преводила тђица 3. Б. Песме нису врло јаке у овој години „Срђа“, и то изгледа мало чудно у овој необичној сезони кад се толико пишу песме, и кад ми у Београду скоро сваки дан видимо у излозима књижарским по једну нову збирку песама; врло је добро што је преведен онај дивни Арвелов сонет као и одговор на њ, само је штета што га преводилац није превео у стиху кад тако добро стихом влада. Од већих чланака ваља поменути онај о Јану Хусу од Г. К. Мајкића који је још лане почет, и у којем писац. популарно излаже рад великог чешког реформатора у времену кад је писање о Хусу актуално. Од старих дубровачких рукописа штампа. се ове године „Лијечник и за невољу“, познати Молиеров комад у преводу на дубровачки диалекат и преради из ХУШ века од М. Тудишића. или М. Бријера Деривоа. Ових је радова било