Srpski književni glasnik

564 СРпски Књижевни Гласник.

по који новчић, у'жељи да их накупи толико да може опет узети какав стари чирак и опет покушати срећу са трљањем, не би ли му Арап излетио. Мати је опет била необично строга према њему. Није му дозвољавала ни часа да беспосличи, илп да се састаје са јаранима. Ако ништа друго, а оно је морао окопавати башту. У вече, прије акшама, морао је бити код куће и помагати јој да суче памук на цијеви или да упреда свилу. Кад је стасао за женидбу, чувала га је још више. Бојала се да се, случајно, не би састао с којом дјевојком, па да. му мозгом не заврти. А нипошто није хтјела да се ожени за живота њезина. Десило се да јој се некаква родица преварила и дозволила сину да се ожени, па се прије године дана поинадила са невјестом и, не обзирући се ни на што, син је оставио матер и одселио у другу кућу. Мула-Мехмедова мати бојала се сличне несреће.

— Вазда је мушку на вриме да се ожени, — говорила је сама себи, — а док сам ја жива, не треба му... Кад умрем, нико му не брани.

С тога му је забранила да ни зеље не смије продавати пред кућом у којој има дјевојка, а, да јој боље запамти пријетње, привезала би му и по два-три шамара. Од ове навике није се могла одвићи ни кад је мулаМехмед почео старити и, не гледајући на просједе длаке у поткресаним му брковима, једнако би му, у љутини, везала шамаре, што је он сасвим мирно и не протествујући подносио. Ради тога бјежао је он од жена, а на дјевојке није смио ни помислити. Ради тога се клонио и јарана, бојећи се пецкања, и прибјегао дјеци, док се најпошље сасвим није навикао на њихово друштво и завољео га.

Морамо напоменути, е се налазило људи, који су мула-Мехмеда наговарали, да се ослободи материне тираније. Највише га је наговарао Тахирага, рођак му, онај исти, што је због жене своју матер оставио. Готово свакога. петка он га је свраћао у дућан, тобоже да га части духаном (а мула-Мехмед отишао би за цигаром