Srpski književni glasnik

КАКО ск МулА-МехмЕД Оженио. 565 ; духана чак на Буну) и тада би га озбиљно почео савјетовати. — Како те није стид, — вели му благим и ласкавим гласом, — ти стар чојек, више од четерес' година, па да слушаш тако и још да једеш шамаре... Ти радиш, а њојзи дајеш паре... Она је домаћин, а ти, мушка глава, па роб...

— Сведно је мени, — одговарао је мирно мула) / Мехмед, отпуштајући димове кроз нос. — Она је мати,

па је и старија... А зар не семи мати своје дите ударит7 Ја сам њезино дите, па нек' бије, неће ми очи избити... А. мени је драже, што се она стара за кућу... Ја њојзи · дам паре, па сам сербез сербезуна.. Никаква верема немам на глави: нит' се мислим шта ћу купит' ручку, ни вечери. Ја сам у кући к'о мусафир један... А она је мати, старија је, па и треба да је домаћин...

— А што ти не да да се ожениш7 — упадаше Тахирага мало јаче. — Други твоји јарани имају кућу

дице, а ти ни кучета ни мачета. Ништа ливше нема од своје жене... Ех, да знаш болан. како је слатко с њоме...

Мула-Мехмед отпуштао је димове и слијегао раменима. — Не би се ја оженио нипошто, — одговараше. Што ће мени жена Мајка ми скуха и ручак и вечеру, опере ми хаљине, очисти кућу, помузе краве, уреди све. Шта. ће мп ко други

— А загрлит' жену, а пољубит'7

— Све је то ситно... За све ти то ја не би пјан поигр'о. Нек је мени мајка жива и нек је кућа у реду, а друго ми сад не триба.

Тако су, најпошље, сва наговарања и сви савјети Тахирагини и других остали без успјеха. Шта више учинили су да се мула-Мехмед све чешће уклањао од њих и све више тражио дјецу. Мати га није могла видјети како се разговара и игра с њима, па ни забранити му, а дјетиње игре и дјетињи разговори били су му најпоћуднији ,