Srpski književni glasnik

566 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

И мула-Мехмед живио би тако дес гроба, нити би му икада пало на памет потужити се на садашње живовање или пожелити друго, да га изненада не задесише јади у кући. Негдје испред Бајрама, зар због великога посла, презебе му мати и разболи се. Сјутра дан по Бајраму испусти душу и оде Богу на истину. То управо порази мула-Мехмеда. Над мртво тијело материно наднесе се потрешен и уплакан и тако поче запомогати, да се четири махале узбунише и мало и велико диже се на ноге, да се распита: каква се то у шехеру несрећа догодила 2

Први дотрча мула-Мехмеду Тахирага и, угледавши како се превија и помаже, притрча му, па га поче дрмусати. — Који ти је ђаво Што ричеш толико — љутито га запита. — Хоћеш ли читав шехер узбихузурити 2 Чује ти се глас на крај шехера к'о аскереска борија, па свит мисли да је чудо некакво.

— А зар није чудо, кад ми је мајка умрла — кроз плач запита мула-Мехмед. — Шта ћу ја сада кукавац црни 27 Ко ће ми краве пазит', ко ће кућу чистит', ко ће вечеру готовит' 7. Камо липе сриће да сам ја умро! Да устане сада не би жалио кад би ми опалила сто шамара...

Тахирага га узе за руку и као дијете поведе y другу собу. Понуди му и цигар и припали га, па сједе према њему.

— Има још људи, па им умру матере, а нико не проводи тога кењчилука к'о ти, — поче га тјешити блажије. — Не може ни она сто година живити.

— Могла би сто година. Има још жена, па живе сто година, — упаде мула-Мехмед тужно климајући главом.

— Божија је најстарија, а он је наредио да сада умре, — окоси се Тахирага. — А свачеме има илаџа, па ће бит' и том твоме дерту. Липо ћемо ми тебе оженити, па ће све бит' ухасуљено.

Мула-Мехмед скочи, као шилом убоден.

— Ја се женит' 7 — запита поплашено, — · Јок, ћи-