Srpski književni glasnik

КАКО се МулАа-МЕХМЕД ОЖЕНИО. 567

таба ми!. Ја ти и' умим са женом. Волим све радит' вего се оженит!...

— А како се други људи жене 7

— Нек се жени ко хоће, а ја, валахи, нећу. Шта ћу ја са женом јегленисати 7 Чини ми се, да је погледам, свезала би ми се уста... Јок, ефендум !.... Није жена за мене.

Пошто су стару сахранили и пошто су минула још два дана, Тахирага опет оде мула-Мехмеду и опет та поче савјетовати.

— Чујеш, болан, ја сам ти наш'о и жену, — рече. — Бисна, савизна, што очи виде, ваљаће! Млада, плаха, једра, а удовица! Нема јој ни тридес' година. Прич'о сам јој о теби, каз'о сам ла имаш кућу, дви краве, башчу, а да имаш и пара... Каз'о сам јој како си ти добар и да она може бит' домаћин у кући, к'о што је била рахметли мајка, а ти да ћеш слушат'.. И све сам јој прич'о ои фалио те, док ми није рекла, да ће поћ' за те... „Само да се видимо“, вели, „па by одма с њиме!“

Мула-Мехмед отегну шијом и узви обрвама.

— Ја сам ти казго да нећу, — рече. — Џаба си говорио. Не знам ти ја ш њоме... Други дан јали би утекла она од мене, јали ја од ње.

—- Па окушај.

— Нећу.

Након пуна два мјесеца, састадоше се опет. Тахирага је видио, да му је узалудно говорити првих дана по смрти материној. С тога се одлучио, да га пусти нека се промучи мало око крава, око уређивања куће и баште и тек онда да му спомене. А за то вријеме ишао је једнако Мунта-хануми, удовици једнога спромашнога постулџије, те јој је једнако хвалио мула-Мехмеда, учећи је, како ће разговарати и шта ће све радити с њиме.

— Ex, како је у кући — запита Тахирага мулаМехмеда при новоме састанку.

— Зло, — уздахну мула-Мехмед оборивши главу. Види се да домаћице нема. Ја музем краве, ама не могу ни подовину млика да умузем колико рахметли мајка,