Srpski književni glasnik

КАКО ске Мула- МЕХМЕД Оженио. 569

ћу отић' у кадије и свршит' винчање без вас. Окушај неколика. дана и са женом, па ако не узбегенишеш, а ти је пушћи. То је барем лахко.

Тахирага. је говорио све то јаче, заповиједајући, а сиромах мула-Мехмед, кавикнут читава вијека на послушност, није семио ни помислити да се и даље опире.

— Ама шта ћу говорит' се њоме — запита још тише, а сав се савио у глупче.

— СОмисли се наприд и говори шта хоћеш. Ено јој куће у Пелину сокаку, друга врата на ливу страну, како сврнеш са чаршије. Куцни у канат и зовни је. Говори ш њоме како знаш, па одма зови и води дома. За винчање не брини. Кажем ти да ћу ја се кадијом севршити...

Мула-Мехмед се диже и погледа га испод ока.

— Па сто... отићу... прошапта полазећи.

— До шјутра све да буде хазур, — дрекну Тахирага за њим. — Ако ме привариш, запамтићеш!

Као ишибано псето, тако је и мула-Мехмед погружен ишао кући. Нити се освртао куда, нити се обзирао на дјецу, која га звала у сокаке на игру, него је, као и обично, газио крупним корацима и млатао рукама унаоколо, непрестано мислећи о Тахираги и његовој пријетњи. Матере је нестало и мула-Мехмед је држао као нешто сасвим природно, ако му се, мјесто ње, нашао сада неко други који ће заповиједати, нарочито кад му нико ближи ни сроднији није од Тахираге. А Тахирага је одлучно тражио да мора говорити са Мунтом удовицом и он је морао говорити хтио не хтио.

Али шта ће говорити Тахирага му то није казао, а то је оно најтеже. Никада прије није говорио са женскадијом, па како ће сад уједанпут стати са једном удовицом очи у очи и позвати је да пође за њим 2 Чиме ће почети 7 Да има когод да му макар једну ријеч напомене, лакше би било, али овако...

Мула-Мехмед поче се присјећавати свога разговора са Тахирагом m шапатом понављати ријечи што му их онај говорио;