Srpski književni glasnik

578 СРпсСкКи Књижевни ГЛАСНИК.

Кад су дошли, она попи велику чашу воде. Била је врло бледа. Она му рече:

— Леоне, мораш ми учинити једну услугу.

И, дрмусајући му руке које је чврето држала, она додаде:

— Слушај, мени је потребно осам хиљада динара !

— Та ти си полудела!

— Нисам још!

И она му одмах исприча пописивање ствари, и изложи свој очајан положај; јер Шарл није ништа знао, свекрва је њу мрзела, а чича Руо није могао помоћи; али он, Леон, он ће се потрулити да нађе овај неопходно потребан новац...

— Али како ћу ја...

— Ала си низак! узвикну она.

На то он рече глупо:

— Ти претерујеш. Можда би се тај твој поверилац умилостивио с једно хиљаду талира.

У толико пре ваљало је покушати шта; није било могућно да се не може наћи три хиљаде динара. У 0сталом, Леон се могао обвезати уместо ње.

— Иди! покушај! потребно је! трчи!.. Ох! потруди се! потруди се! ја ћу те зато тако волети!

Он оде, врати се после једног сахата, и рече 03биљна лица:

— Био сам на три места... узалуд!

Они затим остадоше седећи једно према другоме, поред камина, непомични, не говорећи ништа. Ема је слегала раменима, лупкајући ногама. Он чу како ромори:

— Да сам на твом месту, ја бих нашла!

— „Ine?

— У твојој канцеларији!

И она га погледа.

Нека паклена смелост севала је из ових успламтелих зеница, и трепавице су се скупљале страсно и изазивачки, — тако да млади човек. осети како попушта под немом вољом ове жене која му је севетовала да учини