Srpski književni glasnik

Госпођа БоваАРИ. 281

У место да се опијаш у крчми, боље би учинио да се лечиш.

Препоручивао му је добро вино, добро пиво, добро печење. Слепац је настављао своју песму; он је, у осталом, изгледао потпуно блесав. Напослетку Г. Хоме отвори кесу.

— На, ево ти један петпарац, врати ми две паре: па немој да заборавиш на моја упутства, чиниће ти добро

Хивер се усуди да гласно изјави своју сумњу у њихово дејство. Али апотекар стаде уверавати, да ће га сам излечити једном својом помадом која извлачи ватру, и он даде своју адресу:

— Г. Хоме, у близини пијаце, довољно познат.

— А сад, за труд, рече Хивер, да нам покажеш шта знаш.

Слепац чучну и, забачене главе, колутајући својим зеленкастим очима и плазећи се, стаде обема рукама трљати трбух, урличући у исти мах као какво изгладнело псето. Ема се згрози и баци му, преко рамена, један новац од пет динара. То беше све њено имање. Њој се учини да је лепо да га овако баци.

Кола већ беху измакла, кад се наједанпут Г. Хоме наже кроз прозор вичући:

— Само никакво јело с брашном, нити с млеком! Вунено одело до тела, а болесне делове излагати диму од вење!

У гледању познатих предмета који су промицали испред њених очију, Ема је мало по мало заборављала на своје муке. Несносан умор беше је опхрвао, и она стиже кући отупела, клонула духом, готово успавана.

— Нека буде шта буде! говорила је у себи.

А после, ко зна 2 зашто не би могао сваког тренутка наступити какав неочекивани догађај Могао је Лере и умрети. i

У девет сахата у јутру, њу пробуди неки жагор на тргу. Око дућана на пијаци беше се искупио свет да