Srpski književni glasnik

582 СРПски Књижевни ГлАСНИК.

прочита неку велику објаву, прилепљену на једноме од дирека, и она спази Јустина како се пење на један камен и цена ту објаву. Али у томе тренутку шчепа га општински чувар за јаку. Г. Хоме изиђе из апотеке, а тетка Лефрансоа, у среди гомиле, као да је нешто беседила.

— Госпођо! госпођо! узвикну Фелисита улазећи, нешто ужасно!

И сирота девојка, узбуђена, пружи јој једну жуту хартију коју беше скинула са врата. Ема у часу прочита да јој се сва покретност продаје.

Оне се затим ћутећи погледаше. Међу њима није било никакве тајне. Напослетку Фелисита уздахну:

— Да сам на вашем месту, госпођо, ја бих ишла Г. Гијомену.

— Мислиш“...

A ово је питање значило:

— Ти која познајеш момка, ти ћеш најбоље знати, да ли је газда који пут говорио шта о мени г

— Јест, идите, нећете погрешити.

Она обуче своју црну хаљину, метну на главу шешир са зрневљем од гагата, и, да је нико не би видео (на тргу је још непрестано било пуно света), упути се ван села, стазом која је водила поред реке.

Она стиже сва задихана пред бележникова врата; небо беше мрачно, и снег је промицао.

На звук звона, Теодор, у првеном пренику, појави се на перону; он јој отвори готово пријатељеки, као старој познаници, и уведе је у трпезарију.

Велика. порцеланска. пећ брујала је под једним кактусом који. је испуњавао удубљење, а у оквирима од црна дрвета, о зиду обложеном хартијом, висила је Штајбенова Есмералда, са Шопеновом Путифаровом женом. Постављен сто, две сребрне грејалице, стаклене кваке на вратима, под и намештај, све се TO преливало од претеране, енглеске чистоте; окна беху украшена, у сваком углу, обојеним стаклима.