Srpski književni glasnik

ГоспоЂа Бовари. 583

— Овакву бих трпезарију желела да имам, помисели Ема.

Бележник уђе, придржавајући левом руком уз тело везену собну хаљину, док је другом руком скинуо и брзо опет метнуо на главу капу од кестенасте кадиве, уображено накривљену на десну страну, где су се спуштали крајеви од три прамена плаве косе који су, доведени с потиљка, окружавали његово ћелаво теме.

Пошто је понудио Еми столицу, он седе да доручкује, извињавајући се много због ове неучтивости.

— Господине, рече она, ја бих вас молила...

— Шта, госпођог Да чујем.

Она му стаде излагати свој положај.

Г. Гијомену је било све познато, пошто. је тајно стојао у вези с трговцем, код кога је навек налазио капитале за хипотекарне зајмове, ради којих су се на њега обраћали.

Он је дакле знао (и то боље но и она сама) дугачку историју ових меница, врло малих у почетку, са разним преносиоцима, са дугачким роковима, и које су непрестано обнављане све дотле док трговац, прикупивши све протесте, није замолио свога пријатеља Венсара, да у своје име предузме потребне кораке за наплату, пошто сам није хтео да га његови суграђани сматрају за тигра.

Она је пропратила своје причање оптужбама против Лереа, оптужбама на које је бележник с времена на време одговарао по којом безначајном речи. Једући једно ребро и пијући чај, он је обарао браду на као небо плаву пошу, у коју беху пободене две дијамантске игле спојене златним ланчићем, и смешио се необичним осмехом, сладуњаво и двосмислено. Али, приметивши да су јој ноге мокре, он рече:

— Приђите ближе пећи, молим вас... метните ноге мало више..., на порцелан.

Она се бојала да ra не искаља. Бележник настави љубазно ;