Srpski književni glasnik

584 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК. .

— Лепе ствари не могу ништа да оштете.

Она сад покуша да га троне, п, узбуђена ип сама, исприча му скученост у својој кући, своја натезања, своје потребе. Он је то потпуно разумео: тако отмена жена! И, не престајући да једе, он се беше сасвим окренуо према њој, тако да је коленом додиривао њену ципелу, на којој се ђон савијао, пушећи се поред пећи.

Али кад му она заиска хиљаду талира, он стисну усне, затим изјави да му је веома жао што му раније није била поверена управа над њеним имањем, јер је било стотину начина врло повољних, чак и за једну госпођу, да се новац умножи. Могло се, било са Груменилским мајданима било са земљиштем у Хавру, упустити без икакве опасности у изврене спекулације; и он. је остави да се жива изеде од муке помишљајући на баенословне суме које би зацело зарадила.

— Како то, настави он, да не дођете к мениг

— Не знам ни сама, рече она.

— Зашто, реците7... Зар сам вам ја толико уливао страх 7 Ја бих, на против, требало да се тужим! Ми се једва и познајемо! Међутим ја сам вам врло одан; ви у то не сумњате, надам се“

Он је узе за руку, притиште на њу етрастан пољубац, и задржа је на своме колену; затим се узе нежно играти њеним претима, казујући јој тисућу слатких речи.

Његов отужни глас роморио је као поток који тече; једна варница избијала је из његове зенице кроз наочари које су се преливале, а његове руке завлачиле су се у Емин рукав и пипале јој мишице. Она је осећала на своме образу дах убрзаног дисања. Овај јој је човек био страшно непријатан.

Она наједанпут скочи и рече му.

— Господине, ја чекам! :

-— Шта тог упита бележник који наједанпут страшно пребледе.

— Новац.

— Али...