Srpski književni glasnik

ODA ORO НАЧЕЛО СолидаРности. 593 да се увери да се онда политика водила у име извесних начела која се могу критиковати али која су свем том покрету давале виши карактер једне борбе за идеје.

Млађе поколење, оно што је ушло у јаван рад крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, а заподело је борбу са одређеним погледима на живот и народне потребе, са позитивним програмом и јасним политичким и социјалним тражбинама, Живојин Жујовић, са својим прудоновеким малобуржоаским социјализмом, Светозар Марковић са утопијским социјализмом Чернишевекога и реализмом Писарева, истакли су били један општи идеал целокупне реформе, ревносно сејали смеле и плодне идеје напретка и у политици, и у науци, и у књижевности, створили од својих дана најживље, најцветније доба наше мисли, једну обнову у целокупном српеком друштву. И доцније, када се из тога више интелектуалнога по економекога покрета кристализовала данашња радикална странка, њени представници су изнал непосредних п практичних захтева, над свакодневном борбом, истицали један виши идеал, широк и даљи програм друштвених рефорама, чак и друштвене револуције. Г. Раша Милошевић је тада преводио популаризације учења. Карла Маркса, а радикална странка имала два званична органа, политички Самоуправу, где се борило за идеје политичкога демократизма, и научно-књижевни Рад, где се проповедале марксистичке доктрине.

Тако је некада било, и од тога доба много се што шта изменило. Није овде место да се чини критика нај веће странке у Србији --- ствар иначе тако потребна, али је за свакога и сувише јасно да је она постала само бледа сенка некадашње радикалне странке, политичко тело без душе, без кичмене мождине, без идеје п без начела, колос на ногама од пловаче. О другим, старим политичким странкама није вредно ни говорити: оне никада и нису представљале извесна начела, биле су само коалиције личних интереса и послушни органи апеолутистичких ћефова, и данас су или сасвим мртве или су

38