Srpski književni glasnik

594. СРпски Књижевни Гласник. на путу умирања. Али радикална странка, поред све страховите трулежи коју носи у себи, представља бројну силу, у њеним је рукама моћ и судбина наше земље, и сви су погледи данас уперени на њу.

Њен је живот само једна фикција, она данас живи успоменама, својим дваестотодишњим мучеништвом, физичким заслугама својих вођа, неодређеним осећањем и навикама народа чија је вера дубоко поколебана, личним интересима п компромисима сваке врсте. Ми смо далеко

од онога доба када је Г. Никола Пашић био један од

ађутаната Бакунинових у Цириху, када је Г. Петар Велимировић величао народни покрет у Крајини, а Г. Др. Лазар Пачу, у препирци са Митом Ценићем, тврдио да је радикална странка „практично социјалистична“. Узалуд су цела социјалистичка поколења, другови Светозара Марковића као Г. Јован Жујовић, млади људи око Борбе пз осамдесетих година као Г. Никола Николић, некадашњи великошколци око Радничке Мисли као т. Јаша Продановић, узалуд су онп уносили у старо тело радикалне странке младу а свежу крв, подмлађивали је и начелима п снагама. Радикална странка, жудна брзих и јевтиних успеха, несмотрено отворена аривистима и лиферантима, заборављала је стара евоја начела и обећања, и пуну прогресивну порезу, и народну војску, и радикално упрошћавање администргције, и програм друштвених рефорама, престајала бити одеудно демократска странка малих људи, народа, сељака, занатлија, малих трговаца. Она је еве више и више постајала једна гломазна, безизразна и бледа „национална“ странка за све п свакога, у коју је цео свет ушао јер ништа више није значила, и којој је од некадашњега радикализма остало 'амо голо име. Место оних некадашњих мушких гласова за. радикалну демократизацију државе п пето тако радикалне друштвене реформе, она једнолико понавља поабане и плесниве фразе које сваки може да каже јер ништа не значе и ни на шта не обавезују, целу ону службену реторику „санирања финансија“, „потпомагања народне