Srpski književni glasnik
730 Српски Књижевни ГлАСНИК.
И он је плакао.
— Плачите, рече апотекар, пустите природи на вољу, биће вам лакше!
Слабији но какво дете, Шарл пусти да га одведу доле, у трпезарију, и Г. Хоме врати се убрзо кући.
На тргу му приђе слепац, који се беше докотурао до Јонвила у нади да ће добити обећани лек, и који је питао свакога кога је срео где станује апотекар.
— Баш сп погодио! Као да немам преча посла!
Немам кад сад, дођи други пут!
И он уђе нагло у апотеку.
Имао је да напише два писма, да справи напитак за Боварија ради умиривања живаца, да измисли какву лаж којом ће забашурити тровање, и да напише чланак за Светлиљу, не рачунајући мештане који су га чекали да чују шта подробније; и кад је свима Јонвилцима испричао, како је Ема, правећи крем с ванилом, узела арееник уместо шећера, Хоме се још једанпут врати к Боварију.
Он га затече сама (Г. Каниве тек што беше отишао), где седи у наслоњачи, поред прозора, и блесасто гледа у под.
— Требало би сад, рече апотекар, да сами одредите у колико ће сахата бити погреб.
— даштог Какав погреб“
Затим гласом тихим и уплашеним додаде:
— Ох! не, не, не дам је!
Да би прикрио своје узбуђење, Хоме узе са полице стакло с водом да залије здравац.
— Ах! Хвала, рече Шарл, ви сте добар човек!
И он не доврши, гушећи се под мноштвом успомена које је овај апотекаров поступак пробудио у њему.
Да би га мало разгалио, Хомеу се учини да ће добро бити да говори мало о вртарству; рече како је биљкама потребна. влага. Шарл обори главу у знак одобравања.
— У осталом, лепи дани сад ће опет настати.
— Ах! рече Бовари,
АИ А