Srpski književni glasnik

о о

ГоспоЂа БоваАРИ. Pi

које је личило на танан вео, као да су MayIm One; мрежу на њима. Покров јој се повијао од груди до ногу, па се затим подизао на врху претију; Шарлу се чинило да безгранична маса, да неки огроман терет лежи на њој.

На цркви изби два сахата. У соби се чуло жуборење реке која је текла у мраку, поред терасе. Г. Бурнизијан је с времена на време брисао нос уз шмркљање, а Хоме је писао нешто, тако да му је перо шкрипало по хартији.

— Идите, драги пријатељу, рече он, пдите, овај вас призор сувише потреса.

Кад је Шарл отишао, апотекар и свештеник наставише своју препирку.

— Читајте Волтера! говорио је један; читајте Холбаха, читајте Енциклопедију!

— Читајте Писма неких португалских јевреја! говорио је други; читајте Смисао хришћанства, од Николе, бившег судије!

Они су падали у ватру, беху поцрвенели, говорили су у исти мах, не слушајући један другога; Бурнизијана је вређала оволика дрекост; Хоме се дивио оволикој глу"пости; и није много требало па да се почну узајамно вређати, кад Шарл наједанпут поново уђе. Њега је нека неодољива сила привлачила. Он се непрестано пео уз степенице и силазио.

Он је застајао према њој, да је боље види, п толико би се у њу загледао, да би заборавио на свој бол.

Падали су му на ум случајеви каталенсије, чуда магнетизма; и говорио је у себи да би му, са силном вољом, пошло можда за руком да је поврати у живот. Једанпут шта више, он се наже над њу п узвикну сасвим тихо: „Ема! Ема!“ Од његовог снажног даха залелуја се пламен од свећа које су стојале поред зида.

У зору стиже Боваријева arm; Шарл је пољуби и бризну у плач. Она покуша, као и апотекар, да му учини неке напомене односно трошкова око сахране. Он толико плану да она ућута, и шта више рече јој да сместа иде у варош и купи шта. треба.