Srpski književni glasnik

734 СРпски RmmijEBHI Paacmti.

Шарл остаде сам цело по подне ; Берту беху одвели код Хомеових ; Фелисита је била горе, у соби, с госпођом Лефрансоа.

У вече почеше долазити познаниши. Он је устајао, ћутећи се руковао са сваким, п како је који дошао седао Je поред осталих који су образовали велики полукруг пред камином. Оборене главе п с ногом пребаченом преко колена, они су клатили ногу и с времена на време дубоко уздисали ;: свакоме је било досадно преко мере; али нико није хтео да пође први.

Кад се вратио у девет сахата (последња два дана само се он видео на тргу), Хоме је носио камфор, тамњан и мирисаве траве; сем тога, једно стакло хлора, да би

растерао мијазме. У тај мах су се, слушкиња, госпођа ·

Лефрансоа и Боваријева мати вртеле око Еме, облачећи је; оне спустише дугачки крути вео, који је покри до свилених ципела.

Фелисита је јецала:

— Ах! јадна моја госпођа! јадна моја госпођа!

— Гледајте, говорила је крчмарица уздишући, како је још лепа! даклео би се човек да ће сад устати.

Затим се нагоше да јој метну венац.

Морадоше јој подићи мало главу, и том приликом покуља. јој из уста нека црна течност.

— Ах! Боже, хаљина, пазите! повпка госпођа Лефрансоа. Та помозите нам! рече она апотекару. Да се случајно не бојите 7

— Ја да се бојим одговори он слежући раменима. Но, то би лепо било! Ја сам видео у болници мало страшнијих призора, кад сам изучавао апотекаретво. Ми смо справљали пунч у амфитеатру за заетет ји т Смрт не може да уплаши философа; и шта више, ја намеравам, што сам често говорио, да завештам своје тело болницама, да би доцније послужио науци.

У то дође свештеник и упита како је Господину; п кад му апотекар одговори, он рече:

— Знате, удар је још сасвим скорашњи !

а и о а и

ya i