Srpski književni glasnik

738 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

спавале на једном дрвету, и узлрхта, јер га ово предсказивање уплаши. Он обећа светој Богородици три одежде за цркву, и да ће босоног ићи од гробља у Бертоу до капеле у Васонвилу.

Он уђе у Марому вичући послугу у крчми, истави врата раменом, шчепа врећу зоби, сручи у карлицу боцу јабуковаче, и ободе своје кљусе коме су избијале варнице испод копита.

Говорио је у себи да ће је без сумње спасти; лекари

ће пронаћи какав лек, то је извесно. Он се опомену свих

чудесних оздрављења о којима су му причали.

датим му је Ема излазила пред очи мртва. Ту, пред њиме, лежала је на леђима, насред пута. Он би притегнуо узде, и привиђења је нестајало.

У Кенканпоа попи три каве једну за другом, да би био храбрији.

Он помисли да је у писању погрешно стављено име. Потражи писмо у своме џепу, напипа га, али се не усуди ла га отвори.

Напослетку. му паде на ум да је све то можда нека шала, нечија освета, измишљотина каквог шаљивчине; у осталом, да је мртва, знало би се! Не, не! природа није имала ничега необичног: небо беше плаво, дрвеће се повијало ; једно стадо оваца прође. Он угледа село, п мештани га спазише како јури сав полегао по своме коњу кога је немилице ударао, п са чијих је слабина капала крв.

Кад је дошао к себи, он плачући паде у загрљај Боварију:

— Моја кћи! Ема! моје дете! објасните ми!..

Шарл је јецајући одговарао:

— Не знам, не знам! несрећа!

Апотекар их растави:

— Те су страшне појединости излишне. Ја ћу све испричати господину. Ево иде свет. Пазите на евоје достојанство, до врага! треба бити философ !

ДА. А 4“

ита АД ii

A LI I LI II II а