Srpski književni glasnik

740 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

суствовали служби, и да су стојали е друге стране, десно, поред зида. Звоно поново зазвони. Настаде кретање столица. Носачи подвукоше своје три мотке под сандук, и еви изиђоше из цркве.

На прагу апотеке појави се Јустин. Он наједанпут побеже унутра, блед, поводећи се.

Мештани, беху изишли на прозоре да виде епровод. Шарл је ишао напред, испршен. Он се успљавао да не изгледа погружен, п лаким покретом главе поздрављао је оне који су излазили из епоредних улица или врата. и придруживали се спроводу.

Шест људи, по три са сваке стране, ишли су кратким кораком и мало задихани. Свештеници, певци и два детета у стихарима појали су Ре ргојил 45; и њихови гласови разлегали су се пољем, час јачи час слабији. Они би се покадшто изгубили на кривинама пута; али велики сребрни крст видео се непрестано између дрвета.

За њима су пшле жене, у црним огртачима са спуштеним кукуљачама; оне су носиле у руци дебелу упаљену свећу, и Шарл је осећао како га снага оставља под утицајем ових непрекидних молитава п свећа, овог отужног мириса воска п мантије. Свеж поветарац дувао је, раж и репа зеленили су се, капљице росе трепериле су покрај пута, на огради од трна. Свакојаки весели звуци разлегали су се пољем: клопарање кола која су у даљини јурила путом, кукурекање петла које се понављало, или топот ждребета које је бегало испод јабука. Чисто небо беше прошарано руменим облацима ; плавичаст дим падао је на домове покривене кровином. Шарл је, у проласку, распознавао дворишта. Он се опомињао јутара као што је ово, када је, пошто је обишао каквог б0лесника, излазио из дворишта п враћао се к њој.

Црна чоха, проткана сребрним сузама, дизала се с времена на време и откривала сандук. Заморени носачи успоравали су ход, и сандук је одмицао напред уз непрекидно посртање, као лађа на таласима.

Дођоше на гробље.