Srpski književni glasnik

748 СгРпски Књижевни ГЛАСНИК.

значајна што се из ње дају видети разлози популарности које је морлачка поезија једпо време уживала. Корина и Лорд Освалд, погле поетских лутања по Италији, дошли су у Млетке. Са врха торња Светога Марка, они гледају сјајну „Краљицу Јадрана“, и у плавој даљини магловите обале Истре и Далмације. Корина, речита, учена и експансивна, говори своме пријатељу: „Та Далмација коју видите одавде, п која је некада била насељена. једним тако ратничким племеном, сачувала је

још нешто дивљачнога. Далматинци тако мало знају шта.

се десило ових последњих петнаест векова, да још зову Римљане свемоћнима. До душе, они имају и модерних знања, и вас Енглезе зову ратницима мора, јер сте се често искрцавали у њихове луке; али не знају ништа о осталој земљи. Ји бих волела да видим, продужи Корина, све земље где у наравима, у оделу, у језику има нечега оригиналнога. Цивилизовани свет је врло једнолик, п може сав да се позна за кратко време; ја сам већ довољно за то живела... Када се будемо сишли са висине на којој смо, нећемо више ни опазити нејасне црте које нам означавају ту далеку земљу тако мутно, као успомена у сећању људи. Има импровизатора међу Далматинцима, дивљаци их такође имају; нашло пх се п код старих Грка; има их готово увек међу народима који имају маште и нимало друштвене таштине; прпродни дух се пре окреће у емиграме но у поезију у земљи где страх да човек не буде исмејан чини да се сваки жури да се први докопа тога оружја. Народи пак који су остали олижи природи сачували су за њу извесно поштовање које врло добро служи машти. Пећине су свете, веле Далматинци; свакако тиме изражавају неки неодређени страх од тајни земље. Њихова поезија личи у неколико на поезију Оспана, и ако су они становници Југа...“'

Но право интересовање нашим крајевима у фран-

1 Corinne ou UPJtalic, livre XV, Les Adieux a Rome et le Voyage a Venise“, chap IX,

. i O A TI TI ———