Srpski književni glasnik

ILA M e M O

756 СРпски Књижевни Гласник.

декламација, грчевитих п болесних страсти, ладнога кићења као што је у данашњих песника, чија дела толико одговарају природи, колико вашарски рвачи веџбањима старих гимнастичара. У Жалосној пјесанци сам бол је диекретан, готово нем, као бол Ниобе. У тој народној песми морлачкој Нодје налази потврду да је права и велика поезија проста п одмерена. „И није моја кривица, завршује он, што су ме толики песници, моји сувременици, нагнали да за пример узмем дивљаке, Ја не тражим ништа боље но да га нађем код њих“. (Свршиће се.) Јован СКЕРЛИЋ.

О ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ УОПШТЕ. (>)

Док је код нас трајао филолошки правац и почињао литерарни, у великим књижевностима су се и други правци јављали, који код нас, бар у расправама о српеким писцима, нису били сви потпуно ни довољно заступљени. Да оставимо на страну филолошку критику, филолошку у ужем смислу, т.ј. критику текста, која се, у осталом, такође усавршавала и нарочито добијала све веће примене прелазећи с области старе класичне књижевности на област књижевности средњевековне п покаткад и нове,

! Критика текста у ствари не узима се у ширу литерарну критику него у чисто филолошку. Да она ипак и много користи литерарном испитивању, о томе, наравно, не може бити сумње. Она има да приреди текст свих песничких и уопште књижевних дела која су остала у рукописима, и какав она текст да, таквим се после, литерарна критика бави; очевидно је, дакле, да, код свих случајева где се оцењују дела те врсте (а таква су обично дела старијих књижевности), литерарна критика мора звати у помоћ критику текста, и од ње тражити услуге. А таквих случајева има често у књижевностима. Кад је у времену Препорођаја пробуђена и доцније појачана пажња према грчким и римским

о еј аи а ни је ILI O A

wiki ДРЕ У ДЕ и, >

Liki А, Бе i ДЕ

га 4