Srpski književni glasnik

758 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

мене пролазиле. Наравно да је због тога и друге циљеве узимала, не само оне којима се дотле бавила; наравно да се трудила да испита и оно што критици укуса не би било преко потребно да сазна. Она се, у осталом, због тих циљева поглавито, тако и развила. Испитивање књижевности почело се сматрати као део пепитивања петорије, историје у ширем смислу, историје људског духа уопште. Као год што је историја стала да гледа на велике догађаје само као на велике манифестације људског духа, његових разних стања и промена, 1 да та стања и промене његове у њима изучава, тако је и историја књижевности, п у истом циљу, узела гледати на књижевна дела као на још пуније и изразитије манџфестације тога пстог духа, и изучавати их баш с те стране. Сва су књижевна. дела постала за њу најпре „петориска документа“, „отисак нарави које пх окружују,“ и „обележје једнога

за сколије и коментаре, преписује пх д, последњег слова, неће ни за себе ни за друге да жртвује ни једпу варпанту и ни једну лекцију; и ипак се кроз све то, уздиже, шири све више, генералише, долази до концепција једнога вештака и живости једнога беседника“. Кузен, дакле, потражи рукописе, и„ђе све што му бејаше потребно да отклони преиначења Пор-Ројала, да ресторише текст Паскалов, првобитни, прави, п издаде такав текст 1843 године. Али у исто доба тај човек који је изгледао као да хоће само да да коректнији текст, и као да воли само претраживати и дешифровати старе прашњаве рукописе по библиотекама ; тај човек, баш на основу тога текста и тих рукописа, на основу „једне масе детаља који су дотле спадали у искључиву област библиографа и издаваче и којима су ови једва достизали да даду понека местимична и сува објашњења“, на основу библиографије „која дотле није била навикнута да се ко са инспирацијом њоме служи“, — уђе у стварно проучавање Паскал», испореди пажљиво његову прозу с прозом његових сувременика и претходника, продре у тајне његове композиције, његова пис ња и стила, завири у његову радионицу тако рећи, похвата му све и најситније конце, и, одједаред, из сред те „археологије“, древно сти и ситног рада, са живошћу и ватром оцрта и изведе дивну и величанствену физиономију Паскалову Тај се случај Кузена са Паскалом памти, и сматра се да је тад учињена „цела једна револуција у критици“,

Webadickoikiud

\ 7

“i.e Ćć

И

перје