Srpski književni glasnik

764 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

ценити кад знамо да „Касија Царица“ није његов оригинал, него кад то нисмо знали. Важна је, после, што код истих, или других и друкчијих писаца, да могућности да се, према њиховим изворима и узорима, види које су стране писце онп волели, шта су у њима ценили; што тиме помаже да се тачније одреди њихова лектира, литерарне идеје, укус, начин и циљ њихова писања, каткад главна страна њихова духа, карактеристика њихова уопште. Како бисмо јасну слику имали нпр. о Доситију кад бисмо похватали све изворе из којих је црпао, или све узоре за којима је ишао састављајући своја дела! Важна је та критика, напослетку, што код неких књижевних дела, или и читавих периода књижевности, за чије испитивање напред поменуте врсте критика могу врло мало или нимало помоћи, пошто нема правих услова за њихову примену; што, код тих дела и периода, дакле, она скоро једина може да се примени, једина да баци извесне светлости на њих. За старе књижевности наиме, нашу или коју другу средњевековну, та је критика поглавито важна и потребна; кад се за многа дела њена тачно утврди колики је туђ удео у њима а колики наш, видеће се можда, у исто доба, и то прецизније и ближе, и шта се у нашој књижевности, онда нарочито волело, за чим се ишло, шта је народ из туђих књижевних производа радо примао, шта је мењао п свога уносио, зашто је то чинио, из којих побуда, да лп је при томе одао коју од својих битних националних црта, итд.

То су, ето, та три односа која историска критика поглавито проучава, пи ради чијег се проучавања она онако и изменила како смо рекли, и одвојила од критике укуса.

Али, ако нам се допусти да на овим општим питањима. још мало застанемо и да се понова вратимо чистој литерарној критици, историска критика, поред свега тога што се својим циљевима п начинима одвојила од критике укуса, ипак је далеко од тога да ову потисне или да јој нашкоди. Напротпв, она јој јако помаже, служи јој,