Srpski književni glasnik

О ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ Књижевности уопште. #765

даје јој још више маха да се развије. Нећу да кажем да је псториска критика постала ради критике укуса, али је несумњиво да. јој је она често знатне услуге учинила. За само разумевање књижевних лепота, чиста критика укуса, онаква каква се н.пр. у ХУШ веку практиковала, није била довољна; већи број дела показао се њој неприступачан. Да се ова лепо оцене, потребно их је било лепо разумети; да се лепо разумеју, није била довољна. проста лектира њихова, без потребне обавештености, без извесних спецпалних знања.

Ово што ми овде тврдимо, порицало се каткад, и то од стране компетентних. Би сви знате оне чувене, духовите али и мало ћудовите, епиграматпчно казане досетке против ове наше идеје, ону Леметрову поводом Плаута п датума његових комедија, и ону Недићеву, поводом „Ђачкога растанка“ и имена Бранкових познаника у њему која песник помиње. „Не могу да вам кажем. рекао је Леметар, колико ме се мало тиче да сазнам тачан датум за сваку комедију Плаутову“. „Шта смета, каже Недић, нашем разумевању онога места у Бранковој песми ако и не знамо ко је био тај Јулије, и да ли ми у њој више уживамо када то знамо, и знамо још ко је био Сима, илп Јаша, или и сешкаг'“ Ове досетке су у многом тачне, п примерџ које су ова два импресионистичка. критичара навели, срећно су изабрани, и нама је тешко, баш с овим примерима о Плауту и Бранку и њиховој хронологији и переоналијама, војевати против Леметра mw Недића. Али ћемо узети за пример Данта и његову „Божанствену Комедију“. Нека се ту разумеју

1 Недић ипак допушта (Новији српски писци, стр о) да се ,много шта у књижевним делима'може разумети само тако ако се она доведу у везу с временом у којем су се она јавила, народом у којем су никла, опитим културним покретом који их је изазвао, и другим чим о чему се само из историје књижевности може дознати ; само тако могу се она покадшто готпуно разумети, и, по оној речи да се шго се боље разуме лакше и прашта, и праведно оценити“,