Srpski književni glasnik

ГУСТАВ ФЛОБЕР. УП.

„Сентиментално васпитање“ је дело пола идеали-

(Крај.)

стичко, пола реалистичко, п у томе је његова мана. Тако исто, сувишан је можда смер, који је писац имао. Дело је требало бити п „пандан“ и „реплика“ „Госпођи Бовари“, а да у неколико представља и слику друштва из времена од 1840 до 1859.

Резиме Фагеове мало дуже анализе романа своди се у ове црте: пандан је честита и добра буржоаскиња Г-ђа Арну. Слабо речита, недуховита, без држања, она “ никад не говори о дужности, а једва нешто о евојој љубави. Природна, љубазна, скромне уобразиље, она поштује себе без нарочитог дивљења. П крај све ове тихе обичности, она је красна, готово јунак. У енимању оваквог портрета Флобер је показао најпоузданији укус за петином и најживљи смисао за њу.

Друга личност, Фредерик Моро, љубав Г-ђе Арну, личност коју она страсно воли, алп јој се не подаје, карактер је сличан Госпођи Бовари. Иста лењост и наклоност ка сањаријама, иста неуредност у домаћем животу п безмерно расипање, исти, нешто јачи романтизам, пета ватрена сенсуалност. И његов се мозак не може ничим другим занимати сем мислима о љубави. Или још боље: он је син Г. и Г-ђе Бовари. Од оца има мекуштво, пасивност, плашљивост, нерешивост; од матере: мало интелигенције, мало уобразиље, жељу за романтичним, слаб морал, неувиђавност, несређеност и претерану сенсуалност. Ова. је личност тачно, али не баш одвећ верно снимљена.

Споредне личности, сем Дрнуа, бледе су, нејасне, не занимају, лако се забораве, остављају у нашем сећању само збркану, неразговетну масу.