Srpski književni glasnik

; , i : |

— ГУСТАВ. ФЛОБЕР.

Смер пишчев да да „табло Париза“ у поменутоме времену није сасвим успео. Човек се осећа тако, као да чита какав памфлет. Ту је писац у заблуди о реализму. Реализам није ни лиризам ни сатира, но нешто средње између њих. Узев у обзир ове напомене, Фатгеа јако занима историски део романа и претпоставља га свему 0сталом. Роман овај доста је досадан и никада није могао задобити читаоце. Флобер је и сам изјавио да се ту преварио. Шерер мисли да је узрок томе у рђавом склопу. То може бити само у неколико, јер је општи склоп добар. Дли је главна досада у досадности главне личности. Средишна је личност Фредерик. Не само антипатична, но и досадна личност; она нас успављује. Он је морао постати средиштем због тога, што је сам роман, у својој основи, студија болести воље француске буржоазије. Због тога. је књига п била, а и биће увек досадна. Она је релативно моралнија од „Госпође Бовари“ а ова је опет интелектуалнија. Овај роман у поновном читању све се више и више донада, као п свако добро дело. Но опет у мањем ступњу од „Госпође Бовари“. При тим поновним читањима. после није ни толико досадно. То значи, да су Флоберова дела п кад нису са довољно живота, ипак пуна. Увек је ту пуно ствари, биле оне добро у целину везане или не, биле са више или мање животне снаге.

Да Флобер није написао „Госпођу Бовари“, „Сентиментално васпитање“ било би му најбоље дело.

: УШ.

„БЂувар п Пекиште“ је посмрче и још недовршено дело. Оно није донесено у свом завршном облику, и зато се о њему суди са мање оштрине. Резултат је Флоберове страсти за и прот»в људских глупости. Елемената из овог дела лако је наћи у свима већим романима његовим. Хоме, Тиваш, Бине, све су то Бувари. Уображен и убеђен у своју особиту вредност, БЂувар се налази и у „Сентименталном васпитању“. Сва социологија салона, друштава,

9"