Srpski književni glasnik

Š 2. ИО TIE LC 1 „А

|

174 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

сопствени, и то сву ту мешавину онако како се то могло збркати у писменој глави једног ситног буржоа из 1845. То је тако у „Сентименталном васпитању“, у коме је романтизам још мање обележен но у „Госпођи Бовари“. Тамо је Ема сасвим романтичне природе. Она је сва у романтичним сањаријама. Само јој говор није романтичан, но обичан, реалан. Флобер је увидео да то не би ваљало, зато јој је тај романтизам ставио у њен унутарњи говор, те мрачан и тежак належе на њену узбудљиву душу, реметећи јој равнотежу у животу. Кад би писац Еми дао улогу да што наџише, у тој би се прилици морао јавити њен романтизам. То није учињено и то је празнина у делу. Емин романтизам романтизам је самога Флобера.

Мада Флобер исмева романтизам својих личности, снижавајући га за који ступањ, ипак га не понизи сувише, не срамоти га. Ту особину он не даје правој буржоазији, личностима одвратним, но таквим као што је Ема, које су ипак у неколико симпатичне. Јер један Хоме, Арну, Бувар и она друга немила гомила не осећају и њих не може освојити романтизам ни у ком облику.

И поред ове мешавине романтичнога и реалнога, ипак је Флобер умео са мером п са уметношћу очувати међу између ова два правца и не мешати их у њиховим главним одликама.

Х.

Флобер је један од највећих писаца у француској књижевности. Сем обдарености, он постиже успех још и својим ванредним трудом и брижљивошћу. Његов обичан стил, у конверсацији и преписци, знатно одваја од уметничког стила његовог. Он се дуго задржава Ha појединим својим реченицама, дотерујући их и прекрајајући, чак и више пута, обрнуто Фенелону, Ламартину и Жорж Санду. Пазио је да не понавља речи, да задовољи синтаксу, да избегне обичност. Тражио је да му проза има скривенога. ритма, да чини утисак лепих стихова. Због

псе O IN