Srpski književni glasnik

Је

— o

ГустАВ ФЛОБЕР.

тога је увек на глас читао своја дела. Особина која је за препор уку. По уверавању Мопасанову, при том своме читању ~ уземао је варсчиту лозу, пазио на звучност гласа, комбиновао тонове, поправљао нескладности и савесно размештао запете. Сам је увек говорио да ре ченица може само онда опстати, ако одговара свима захтевима р еспирапије. Гуаво стлопљене реченице су „изван животних погодаба“.

Из упоређења са сбичном преписком његовом, види се да му добар стил и тачан језик не иду од природе, но да су резултат пажљивога рада. Отуда му је стил увек високе вредности, дивна ствар, узор. Језик му пак није сасвим чист, јер чистим језиком могу писати само они који га и говоре без погрешака. Погрешне реченице, мада их нема много, нарочито падају у очи. и изгледају чешће што су код писца тако високог ранга. Није му замерити за ону сталну употребу неких свеза јер је то прави класични обрт свих писаца. ХУП века.

Његов манир исказивања у сликама не долази му спонтано, по осећању. То није сенсација или визија, пренесена у слику. Но он евако поређење, символ, метафору нарочито тражи, дуго и марљиво. Зато се они и осећају као нешто намештено. Прави песници и мисле у сликама; оне су код њих сенсације. Други мисле чистим мислима, дајући им прво апстрактан облик, па их за тим несвесно преводе у слике. Такви су француски класици, обдарени имагинацијом. Боспе, на пример, увек тако поступа. Флобер ради сасвим друкчије. Код њега

је мисао неразговетно апстрактна, пон је, пре него што

је изрази у апстрактном облику, преводи у слику. Из тих појединих слика види се како би Флобер био добар сликар да му једнака неби било. Не зна се да ли је бољи као сликар предела или као сликар портрета. Као сликар портрета несумњиво је бољи од Балзака, јер се не губи у детаљима као Балзак, но слика у широким и снажним потезима, као Сен-Симон. Портрети су му предизни и ретке финоће, а они г-ђе Бовари изгледају тако