Srpski književni glasnik

сто ВИ.

Вај! Како то боли рећи једно збогом, И колика рана отвори се тајна

Кад год пане једна суза опроштајна Над толиком мртвом илузијом многом.

"Напред! Али куда, и камо, и зашто

И зар увек исто, и све тако вечно 2

Па како то ипак боли неизлечно

Кад год сврши једно снијевање ташто..

И обамре снага, и занеми вера, Док нејасна жеља постаје све већа: Тад видиш да често колико и срећа Вреди једна топла и лепа химера.

Ј. ДУЧИЋ.