Srpski književni glasnik

А, ТЕ 2 ЈИ

И И Па

О ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ УОПШТЕ.)

Господо,

Почињући овај свој први час, ја врло живо осећам високу част која ми је указана кад ми је ова катедра, једна од најважнијих на нашем највишем научном заводу, поверена, као што, не мање живо, осећам и сву тежину дужности коју на себе примам кад узимам да пред вама и са вама радим на једном од најобимнијих, најсложенијих и најтежих предмета, и који је, упркос дугогодишњем и плодном раду на њему, ипак остао мало разрађен. Та је част тим виша п дужност тим тежа што најпре. ја, и ако имам за собом приличан број година наставничкога рада, ипак нисам никад досада имао прилике да овај предмет предајем ни да га уопште у пуној његовој опширности излажем, а после, што ступам на катедру коју су пре мене заузимали људи много јаче спреме, способности и ауторитета ; довољно је да вам само укажем на њихова имена на да се о овоме и сами одмах уверите.

Први по реду међу њима био је Алекса Вукомановић, на чији је предлог први пут и отворена наша катедра на београдском Лицеју,“ и који је 11 јан. 1852. постављен

! Прво, нешто допуњено, предавање из историје српске књижевности на Великој Школи, држано 12 априла о. г.

2 На моју молбу, Г..Мих. Гавриловић, држ. архивар, тражио је и нашао у Држ. Архиву акте о отварању катедре и постављању А. Вукомановића, из којих (Кнеж. Канц. В. Ф. 1. 1852, М 14) саопштавам ово:

Вукомановић, који је провео неколико година у Русији и „на вишим училиштима разне струке наука слушао“, вратио се 1851 године у Србију, и 29 октобра нредао кнезу молбу у којој предложи „да би добро и полезно било у нашем Лицеуму неке учебне предмете који су нама и народном животу нашем