Srpski književni glasnik

679 СРпски Књижевни URACHME.

за „професора историје народа и књижества србеког“, али којем, како изгледа, ваљада доцније, дадоше да предаје још и историју светске књижевности и „теорију сло-

најближи, и то, између остали, нарочно историју народа србског и историју србске књижевности завести и преподавати“; он се, у осталом, сам понудио за професора. Кнез пошље Вукомановићеву молбу „Попечитељству Просвештенија“. Ово, по саслушању школске комисије, усвоји Вукомановићев предлог, и као свој га упути Држ. Савету, 23. новембра. Разлози са којих је овај предлог у „Попечитељству“ усвојен, казују се у спроводном акту „Попечитељства“ врло опширно, и своде се на ово. „Кад се, каже се у том акту, по Џаризу и Берлину заводе катедре историје и књижевности словенске у обште, и тамо се налази довољно основа и повода говорити о славној прошлости србској и о знаменитим плодовима србске словесности, зар да се то исто, а и много више, о Србима и у обште о Словенима не би могло и имало код нас сами Срба заводити и удјејствовати: Славна и знаменита прошлост србска једини је осноз и садашњости и будућности србске ; да ње није било, не би се народ србски у овој снази живота одржао;.. ову прошлост нам.. ваља као штит Србства и свети аманет праотаца наши уважавати.. Сумња она гдикои књижевника наши да је историја србска јошт тако сасвим слабо позната и обдјелана да се не би достојно с ползом и чашћу предавати могла, никако постојати не може, почем је доиста већ много и на нашем и на страним језицима о Србству писано... Најпосле, кад би баш и тако било, т.ј. да је историја србска слабо обдјелана и књижевност наша слабо позната и разјасњена, то би тим већи био повод и причина настојати да се историја обдјела и позна.., а и сама књижевност, и стара и нова, заслужује да се младеж србска с правцем и духом њеним упозна, бар и зато да види шта јој чинити предстои да највеће и најближе оскудице попуни.“ Држ. Савет, на то, 1 децембра, предложи кнезу да се на Лицеју „заведе“ и оснује, а кнез 18 децембра уважи оснивање „редовне катедре за историју народа и књижества србског.“ „Попечитељство просвештенија“ онда, 4 јануара 1852, предложи Вукомановића за професора за ту катедру, и кнез, 11 јануара, постави предложенога „за професора историје народа и књижества србског“.

По „Просветном Зборнику“ (стр. 58), могло би се судити да је историја српске књижевности и пре Вукомановића била можда предавана ; ту се, наиме, каже да се 1845 године на нашем Лицеју „отвори катедра за филологију словенску“, која би „укинута“ 4 фебруара 1849.

се

ONI a