Srpski književni glasnik

О ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ КњижеВНОСтИ уопште. | 679

весности“ пили естетику. Вукомановић, који је у наупи и књижевности мало познат али ипак од стране посвећених цењен као озбиљан и спреман радник нарочито Ha издавању старијих књижевних и петориских споменика. српских, остао је на нашој катедри све до своје ране смрти, до 25 октобра 1%59.

После њега, пете 1859 године, дошао је на катедру Ђуро Даничић којп задржа предмете које је Вукомановић предавао, сем историје српског народа коју замени словенском филологијом. Он остаде на катедри до 1565 године ; њега ту затече, 1863 године, и промена „Лицеја у данашњу Велику Школу. Какав је Даничић био као научник, познато је п сувише, те није потребно овом приликом понављати. Као наставник, причају његови некадашњи ђаци, а п пначе се зна, био је врло предусретљив према свима који су ималп воље за рад, а старао се да ту вољу пробуди п код оних који је немају; о томе постоје анегдоте које га врло лепо карактеришу и које му не мало на част служе.

Даничића замени 1865 године Јован Бошковић, п остаде на катедри до 1873 године; он предаваше историју наше и светске књижевности п словенску филологију, али не више и естетику. Кад сам, много доцније, п сам слушао Бошковића, он више није предавао наш предмет него само словенску филологију, али је, предајући ову, радо додиривао један део нашега ширега предмета, најстарији перпод југословенске књижевности, у којој је области, као што је врло познато, био поуздан зналац и вешт наставник.

Под министровањем Г. Стојана Новаковића, 1873 године, би учињена велика подела наше катедре. Од ње се издвојише словенска. филологија и псторија светске књижевности, обе као засебне катедре, те катедра историје српске п југословенске књижевности остаде први пут сама за се. Ову последњу катедру заузе ускоро, 1874 године, сам Г. Новаковић. Име Г. Новаковића као и Да-