Srpski književni glasnik

| | + 7 i и ay А

() ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ Књижевности уопште. | 675 Саве“ 1895 год. Године 1887, и то баш оној класи слушалаца којој и сам припадам, Вуловић поче први пут предавати, поред старе, још и историју лдубровачко-далматинске књижевности, а одмах и писати о њој, што сведочи његова нештампана беседа „Поглед на дубровачко-далматинску књижевност,“ пз исте године. Очекивати је било да ће он, одмах идуће 1888 године, и са истом класом којој је предавао о старој и дубровачкој књижевности, а на радост њену, почети радити и историју нове књижевности наше, којом се толико бавио, још у прво доба, а и доцније, од 1881 до 1885, пишући о Вуку, Бану и Малетићу, и понова о Његошу; очекивати је било то тим пре што се, баш тих година, узео новом књижевношћу бавити интенсивније п потпуније, радећи на својој марљивој студији о Бранку Радичевићу. Али Вуловић, ваљада спречен болешћу, не поче, ни те, ни идућих година, курс о новој српској књижевности, него остаде да и даље, п све до своје смрти, предаје, сваке године наизменично, већ предаване периоде. Да је Вуловић, ма само једанпут, ма и с поменутом класом, која га је задржала у успомени као једног од својих најбољих и према њој најпажљивијих професора, обухватио својим предавањима п нову ерпску књижевност, тада би, могло би се рећи, био завршио свој предмет и потпуно упутио своје ђаке у потребни научни и наставнички посао њихов. Да је још (како је он и писао своја предавања, и написао делове о старој пи дубровачкој књижевности нашој) израдио тако пето и део о новој књижевности, Вуловић је могао штампати п цео кург историје српске књижевности у којем би многе лепе особине његова суђења и излагања, као п његов труд, чиниле част једном самоуку. Да је тај случај био, не бисмо бар ми данас, при учењу наше рођене књижевности, натезали са најелементарнијим уџбеницима о њој.

Од Вуловићеве смрти, од 3 маја 1598 па све до данас, катедра историје ерпеке књижевности, или, ако хоћете,

43