Srpski književni glasnik

676 ОСРпски Књижевни ГЛАСНИК.

катедра историје југословенске књижевности, била је без титулара.л

Као што се већ види п. по овој малој псторији, нашу катедру су држали поглавито познаваоци језика, филолози како се то обично каже. Тако је било и са науком коју наша катедра представља. И у науци о српској књижевности, познаваоци језика држали су прву, главну реч; они су писали историју њену, купили грађу

за њу. „Од Шафарика до данас, каже Вуловић у свом.

уводном предавању (говорећи, у осталом, о евима словенским књижевностима), што је год било бољих дела о словенским књижевностима, махом су их писали знаодци језика; и грађу су за историју књижевности, особито за старију, највише они прикупљали.“ А Шафарик је, као што је познато, први почео специално пи серпеку књижевност изучавати. Он је радио на великим питањима словенске филологије, али и први издавао и проучавао споменике наше старе књижевности, купио грађу за дубровачку, прибирао потребне податке и за нашу нову; посао један који су после продужили, да само наше поменем, Даничић и Г. Новаковић, радећи такође, обојица а нарочито први, и на словенској п српској филологији. Али, као год што се по изложеној историјици наше катедре види да су ову држали махом знаоци и пепитивачи језика, тако се исто по њој види п то да се наша катедра једнако делила m одвајала. Окоро сваки професор, који је на катедру долазио, одбацивао је и остављао једну по једну од оне множине наука које су, неке у осталом сасвим несродно, за њу биле везане, и она се тек на тај начин свела на ступањ на којем је данас.

! Ова историја катедре рађена је у главном по овим биографским списима: У, Милићевић, Поменик, 1888, стр. бо (биогр. А. Вукомановића); С. Вуловић, Ђуро Даничић (Отаџбина, 1852 Х], стр. 613 и даље); 7, Ђорђевић, Јован Бошковић (Просв. Гласник, 1893, св. 3, и на по се); М. Ивлнић, Стојан Новаковић (Н. Искра, 1899, бр :—4), М. Иванић, Светислав Вуловић (Годишњица, 1898, књ. ХУШ, стр. 317, и даље).