Srpski književni glasnik

Чулновата Повест ПЕТРА ПЈЛЕМИЛА. 1149

слепац, блесан, нисам га 'познао, нисам га познао, и изневерио сам мога господара!“

Он удари у најгорча пребацивања самом себи, а очајање у коме се налазио, морало је и мени самоме уливати сажаљења. Ја сам га тешио, уверавао сам га неколико пута да ни мало не сумњам у његову верност, и послах га одмах у пристаниште да, ако је могуће, трага за непознатим човеком. Али тога истог јутра су врло многе лађе које су противни ветрови задржали у пристаништу, биле одједриле, свака на другу страну света, свака у друго приморје, а сиви човек је ишчезао без трага, као сенка. :

(Наставиће се.)

АДЕЛБЕРТ ф. Шамисо.

(Превео с немачког Св. ПРЕДИЋ.)

же тоа и ва ти кс