Srpski književni glasnik

ПРОЛАЗИ ДАН.

Госпољи С.

Док сам вам маште веселе и живе

Писао кратке и љупке терцине,

Око је ваше у даљине сиве

Кроз размакнуте и тешке гардине

Гледало сетно, разнежено ван

На снежне зимске, немирне јасмине. Пролази дан.

Знате ли кад је запламтевши јаче

Блиснула силно ватра са камина,

Усна се ваша моје усне таче.

У прозор студни ветар из даљина

Хукну и стравом наш испуни стан —

да окном дрхтну мрка георгина. Пролази дан.

Чинило нам се да пустош долеће

Са мразних поља кроз пусте алеје,

Да никад ништа заштитити неће Ништавност наше људске епопеје.

0, час је онај вама добро знан:

Свет је изгледао чудан, без идеје..

Пролази дан. М. Јелић.