Srpski književni glasnik

1164 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

провео цео живот не свршивши никакву школу, ма колико да је за тим тежио. Он се, истина, једно време уписивао п у гимназију, друго опет на университет, треће у сликарску академију, али је у свакој од ових школа провео само по неколико месеци, а све остало своје младићеко и зрелије доба провео помажући родитеље у кућним пословима, или служећи као општинеки писар по неким селима, или као прост војник, нарочито 1813 и 1814 године, или као мали чиновник доцније у неким војничким канцеларијама за време мира. итд.

Ипак, благодарећи свом таленту и труду, Екерман дође до извесног ступња образовања и извесних тачних књижевних идеја, које му допустише да се јави и у књижевности, најпре песмама а после и књижевним чланцима.

Написавши маја 1825 своје „Прилоге поезији“ п желећи их штампати, он се, ради савета и препоруке, обрати Гетеу, чија је дела дотле добро познао и којега је обожавао, пошље му поменути чланак, своје песме и кратак животопис уз то, нашто „доживе велику радост да не само добије одговор од Гетеа, него и да чује како велики песник има о њему добро мишљење и како мисли проговорити о њему у својој Уметности и Старини“. Екерману је тад била највећа жеља да види лично Гетеа, и он се одмах реши те пешке из Гетингена дође у Вајмар крајем месеца маја исте године.

Гете га прими 10 јуна, прими га врло љубазно, и што би неисказана срећа за Екермана — задржи га код себе у Вајмару. Гете му да одмах м један посао, наиме ла прегледа све његове мале реценсије из 1772 и 1773 у „Франкфуртским ученим оценама“ п оне у „Уметности и старини“, што је све велики пиеац хтео да штампа у својим скупљеним делима које је тада спремао. Од тада је Екерман имао само једну жељу, да остане уз Гетеа, „да се на том великом духу окрепи и школује“, а Гете је тој његовој жељи одговорио својом ретком предусретљивошћу и брижљивим старањем према свом младом поштоваоцу.