Srpski književni glasnik

РАЗГОВОРИ С ГЕТЕОМ. 1165

„Разговори са Гетеом“ су плод Екерманова борављења уз Гетеа. Од првог дана кал је великог песника видео па све до пред смрт његову, од 10 јуна 1823 до 11 марта 1832, Екерман је скоро сваки дан разговарао с великим песником о њему, о свима његовим делима, о свима књижевним појавама његова доба, о свима великим песницима. свих векова, о свему и свачему једном речју, п сваки пут, после сваког разговора, с пијететом и верношћу бележио сваки разговор, сваку реч коју је чуо. Тиме су „Разговори с Гетеом“ постали, најглавнији извор за биографију пеесникову.

Било је критичара који су нападали Екермана. Пребацивали су му да је „ограничен“, да није умео увек схватити високе идеје свога великога учитеља, да није умео тачно забележити све што је Гете од својих мисли II осећања њему казивао, итд.

У тим пребацивањима, међутим, има толико исто нетачности колико M неправде. С најбољом вољом и с лепим схватањем које му је пружао његов природни здрав разум и јак таленат, Екерман је пратпо сваки говор Гетеов и није се устручавао запиткивати кад штогод није разумевао. Шта више, он је, цело време које је ван Гетеове куће проводио, једнако размишљао шта би још могао докучити од њега, о којој би ствари још

могао дознати његово мишљење. тако да у својој књизи

може приказати у разговорима целог Гетеа, сва његова мишљења о свему што је значајно. Наравно да у тим разговорима Екерманова слика не може изгледати најлепша. Он је често пута морао стављати и проста питања, она која други можда не би стављали, и морао је казивати каткад примедбе које се према Гетеовим. наравно, не могу одликовати „виспреношћу“, али најпре. неблагодарна је ствар тежити, ма и на своју штету, само за тим да се туђа индивидуалност лепо истакне, а после, тешко је и скоро немогућно разговарати с великим човеком и писати те разговоре а избећи поређење с њим