Srpski književni glasnik

а

„о : са

РАЗгОВОРИ С ГЕТЕОМ. 1169

песме, као што сам ја помишљао за време читања на неке песме Гетеове, што и поменух.

— Свет остаје увек један исти, рече Гете, околности се понављају, један народ живи и воли и осећа као и други: што онда не би и један песник певао као и други Ситуације у животу једнаке су међу собом: што онда не би и сптуације у песмама биле једнаке међу собом 2

Четвртак вече, 29 јануара 1827.

z— __- __ — — — _ ___ __ _-_. _-_ — = —— — „— — — ~

— Ево овде, рече Гете, имате нешто ново ; читајте.

С тим речима пружи ми превод једне српске песме од Г. Герхарда.“ Ја прочитах с великим задовољством; песма беше врло лепа а превод тако прост и јасан да вас ништа није могло бунити у ехватању предмета. Песми је био наслов: „Кључи од тамница““. Ја овде не говорим ништа о току радње у њој; крај ми је изгледао као пресечен и мало ми није био по вољи.

— То је, рече Гете, баш оно што је лепо ; јер вас тиме песма дпрне у срце, а машта је ваша подстакнута да сама себи ствара све могућности које овој прилици могу следовати. Крај оставља за собом материју за целу једну трагедију, а она сама није нова ни оригинална. Што је у песми одиста ново п лепо, то је оно што је у њој представљено, и песник је врло мудро учинио што је само то израдио а остало оставио читаоцу. Ја сам са задовољством саопштио ову песму у „Уметности и старини“, само је врло дуга; али сам ове трг у еликовима измолио од Герхарда, и штампађћу их у идућој севесци. Шта. велите за ову7 СОлушајте.

Гете прочита најпре песму о старцу који је зЗаво-

1 Виљем Кристоф Бернард Герхард, познати преводилац наших народних песама. 7 Ова је песма у Герхарда под насловом „Ме Кегкегеш че!“ а у Вука „Женидба Влашића Радула“. 34.