Srpski književni glasnik

1170 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

лео девојку, па онда једну женску винску песму, п најзад ону епергичлу: „Попграј нам, Теодоре“. Сваку је читао другим тоном п другим полетом, изврено, тако да се није лако могло чути ште савршеније.

Ми смо морали похвалити тоеподина Герхарда што је сваки пут изабрао сасвим срећно стих и рефрен и погодпо их по карактеру песме, п све извео лако п савршено, тако да се није знало како се могло боље учинити.

Ту се види, рече Гете, шта чини велико техничко вежбање код таквог талента као што је Герхарл. И њему је добродошло што он није књижевник по занату него што му је занимање такво да га посеведневно упућује на практични живот.“ У осталом, оп је често путовао по Енглеској и другим земљама, па је тиме његов печпто реални дух стекао пзвесна препмћетва нат нашим ученим младим песницима. Ако се он буде увек држао добрих узора и само њих буде обрађивао, неће му се лако догодити да што рђаво створи. Сви властити изналасци, међутим. изискују врло много п тешке су ствари.

Среда, 53! јануара 1827.

— Ја се, настави Гете, радо обраћам књижевностима других народа. HN светујем свакоме да то нето чини. Народна књижевност пе значи данас много, епоха светеке гњижевлости сад је на реду, п сваки се мора трулити да се та епоха што пре створи. Али и при таквом цењењу туђега ми не треба да останено на оном што је

! Ове су песме у Герхарда под насловима : „Тапи ипз уог Тћеобог“, а у Вука под 7.

2 Герхард је био трговац у Липисци,

з Разговор је дотле текао о једном кинеском роману који је Гете тих дана читао и који му се чинио „у високој мери значајан“. Гете је тим поводом говорио како је поезија „заједничко добро келог човечанства“ и како песнички дар није „никаква тако ретка ствар“ пошто се у толиких народа тако често налази.