Srpski književni glasnik

Поглел HA РАД у Ст. СрБиЈи и МАЋЕДОНИЈИ. 1173

Маћедонији. Све су оне обележене у опшприим упутствима које су добијали наши консулати. Ако се нису одмах могле осетпти боље последице правилицјега рада, кривица. је била на првом месту до људи којима је поверепо било да на лпиу места изводе те погушаје, а з; тим и до опозиције коју су. против Карића, повели екеплоататори патрпотизма, јер је он. баш се тога што их је добро познавао, био трн у оку. Па ипак је било пи доста успеха, који се опажао у спстематичнијем школовању младих Маћедонаца, у почецима рала на колонизацији. у бољем уређењу икола, у старању о прквама п тд. У плапу су били п многп други послови, којима се, осим кроз школу, пмало да ради на стварању погодаба за успех народне нам ствари.

Али је тек прави рад развио пок. Карић као консул у Скопљу. Кад се добро проуче сви документовани подлаци о његову раду, може се с поуздањем тврдити, да се он п тамо показао дорасао тешком задатку: као што је у министарству, као шеф одељења, поставио основу за даљи рал, тако је п. у Скопљу показао какав треба да је српски консул у Маћедонијп и како треба да ради па да може. према приликама, рачунати па успех. Човек темељног стручног и врло пространог ошпитег и политичког образовања, лобар познавалац пародносио-политичких одношаја у Турској, путева који су довели бугареку пропаганду до њезиишх успеха и припципа којима су се у своме раду руководили Грип mw Патријаршија. одличан натрлота који је у свима прилигама умео кодити рачуна о достојанству своје земље, — пог. Карић је не 'амо свима тим особинама. импоновао својим колегама, нето је, угледом који је имао код њих, Турке натерао да од њега зазиру и задобио псограпичепо. поверење иаmx супародника. Пије се он старао само око тога како ће, у опдашњим за тај посао тешким приликама, OTBOрити коју школу у месту гле је за њу добро оцењена потреба, него је своје старање поклањао цркви, не престајући у пето време мислити како да створи за наш