Srpski književni glasnik

1178 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

у та два вилајета и да се тако спреми земзиште се једне стране за решење нуфуског питања, које је зависило од Турака, и с друге стране за погодбе за споразум с Грцима, који су му дотле увек били противни.

Ово су питања врло крупна по утпцају своме на mam даљи рад, јер су му обезбеђивала и л галне погодбе п указивала јасну сврху и средства, али је и од њих био значајнији успех постигнут радом на споразуму с Бугарима. И ако Бугари нису били вољни прихватити

споразум на основи деобе сфера, морали су бити пову-

чени, јер је он наилазио на потпуно одобрење руске дипломације, која је била вољна њиме се руководити у своме држању према нама и Бугарими. Сан Стефанским традицијама задан је овим коначан удар, те се и бугарски агитатори нису могли више њиме користити на нашу штету.

Од коликога су утпцаја били ови добици, најбоље се могло оценпити с једне стране по расположењу народа у Маћедонији, с друге етране по забунпи у коју су били доведени Бугарп, а с треће — по тотовости Грка да се погађају са нама. Наши су људи билп одушевљени за даљп рад, што се види по доста брзом отварању наших школа у битољском п солупском вилајету; Бугарп који су 'пз целе псточне кризе до то деби извукли само трговинске агенте, почели су губити веру у даље своје успехе, те су се, у забуни, држали дефанзиве, јер пису знали куд и како да пођу; Грци су нам, нудили спора зум на основама које смо могли прихватити без икаква премишљаљња, потпуно спгурни у победу наше народне ствари.

Г. Симића је заменио г. Др. Владан Ђорђевић, који је, примајући управу Минпсетаретва Спољних Послова, добио у наслеђе:

1-0 обезбеђену помоћ руске дипломације за сва питања. покренута. у сфери коју је вољна била. признати нашем утицају:

2-0. коначно решено школеко и до коначног решења доведено скопаљеко владичанско питање ;

| % i 7 |