Srpski književni glasnik

ДЕ NOI

Поглед нА РАД у Ст. СрБиЈји и МАЋЕДОНИЈИ. 1179

З-е понуду грчке владе о заједничком раду у Маћедонији. Користећи се овим наслеђем, г. Ђорђевићу се силом прилика натурио овај програм за рад у Маћедонији:

l-o да утврди споразум с Грцима на предложеним основама, како би за наш рад у Маћелонији задобио активпу сарадњу Патријаршије, која је дотле била увек мало вољна да нас помаже;

2-о да ради на отварању и уређењу школа у јужна два вилајета, руковођен увек мишљу да се кроз школу само не може постићи све за чим ми тежимо ;

З-е да доврши помођу Русије решење скопаљскога владичанскога питања, како би

4-о кроз школу и пркву, а у вези е општим питањем о реформама, спремио погодбе за начелно решење питања о положају Срба у Турској.

Прво је иптање напуштено, четврто није ни додиривано озбиљно, алп је за то г. Ђорђевић врло живо радио на другом и трећем питању, јер је био прожет жељом да уради све што се може урадити у њихову корист. Никад се више није трошило на ове послове, њего за владе г. Ђорђевића ; чињени су разни покушаји; предузимани многи кораци, па опет... резултати нису одговорили ни трошковима ни жртвама, ни добрим намерама. Поређено с оним које му је претходило, стање је у Маћедонији у доба кад је његов кабинет дао оставку било горе, управо опо је било такво у сваком погледу да су се морали бацити у озбиљну бригу сви који схватају од коликога. је значаја по нашу националну и државну будућност да нас из тих крајева не пстисну сасвим било Бугари, било... ЛДустријанци. Рђаво стања, у коме се тада налазила наша народна ствар у Маћедонији и Ст. Србији, изазивала, је десепције које су наводиле на мисао да треба напуштати сав рад у тим странама: да се не троши узалуд кад се нема погодаба за успех. Међутим,

И ова. је мисао била и грешча и корешна : погрешна, јер се њоме хтело да се прикрију ира же узроци нашим неуспе-