Srpski književni glasnik

1180 СРпски Књижевни UJACHMK.

сима; грешна, јер је показивала малодушност коју не оправдава историја нашега рада у Турској. Ако емо тада стојали рђаво у Маћедонији, то не може бити доказ да за наш рад нема тамо успеха, као што еу покушавали тврдити онп који су тим неуспесима крпвци, јер се таком закључку противи сва исторпја наше пропаганде која је умела, боље упућивана, правити напретке у приликама много неподеснијим п са жртвама много мањим.

Кад се пма на уму да су се Бугари, за све време петочне кризе, старали добити владике за Битољ, Мелник, Кукуш, али да су успели добити их тек после пада Симићева. кабинета, није тешко уочити прави узрок, зашто г. Ђорђевић није могао успети да реши отворена питања. Налуштене су биле основе којих су се у својој спољној политици држали кабинети г. г. Новаковића и Симића, и ако су добивепне тековине етављале ван еваке сумње њихову корпеност, а прихватила се политика, у свима тачкама противна овим основама, и ако ниједан факат из историје не може да се наведе њој у прилог. Прави узроци неуспеху кабинета Др. Владана Ђорђевића да издејствује повољно решење покренутим питањима могу се наћи једино у овој промени основа наше спољне политике. Ми смо, услед ње, пеминовно упућени били на неусисхе, а што су се последице ових неуспеха тако јако осетиле на стању наипих послова у Маћедонији, криви су људи којима је кабинет Др. Владана Ђорђевића поверио бригу о нашим народним задацима, у Старој Србији и у Маћедонији. Ако се нпје могло издејствовати ретење покренутих питања, могло се очувати од осетних повреда, што се дотле успело стећи, да су наши консули дорасли били пословима којих су имали емелоети прихватити се, мада о њима. нису имали ни слементарне појмове. Својим незнањем и песумешношћу они су дали прилике п Бугарима и Турцима, да извуку за себе све повољне последице натег незгодног стања п да нашу ствар у Маћедонијп доведу до врло жалоснога стања.

1.0,