Srpski književni glasnik

1182 СРпски Књижевни Гласник.

женске учитељске школе (предавање од 14 фебруара Милене Бојовићеве „Један поглед на живот српског народа од доласка Турака до првог устанка“, стр. 11—21), јагодинеке гимназије (светосавски говор Сотпра Нејића „О Македонији и Старој Србији“, стр. 3—16), лесковачке гимназије (чланчић Јована Ђорђевића „Успомена на стогодишњицу рада Карађорђева у околини Лесковца“, стр. 3—6), неготинске гимназије (светосавски говор Душана Р. Димића „О српској књижевности онога времена када

је ишчезао и последњи зрачак српске политичке само -

сталности Da до времена у коме је делао Вук са својим ближим и даљим последницима“, стр. 2—10), нишке гимназије (светосавски говор Јов. С. Николића „О српеким народним песмама и њихову значају“. стр. 16—26) и ужичке гимназије (расправа Рад. М. Илића „О религијама“, стр. 5—17, пи друга од Мирка А. Поповића „Инквизиција“, један одељак из његове теме за профевореки испит „Албигојци“, стр. 17—33). Овој групи радова може се додати још светосавеки говор Милорада Петровића „Борба за књижевни језик у Хрвата“ у извештају трговачке академије у Београду, стр. 23—35.

И по садржини и по обради ови су радови, у главном, двојака карактера. Много мањи део јесу расправе компилаторног карактера, а остали су пригоднога. Ниједан, дакле, није права расправа, самостална студија

или уопште нов прилог за решење каквог питања из по0-.

литичке и књижевне историје. Они су без оних елемената, који би им очували вредност на дуже време. Па ипак има неке разлике између радова прве и друге категорије. Чланчић А. Гавриловића — који, у ствари, не иде ни у једну од ових категорија — при свем том што би му место било пре међу сваштицама у каквом листу, има у себи бар нечега новог и није рђаво написан; а оне две расправе у извештају ужичке гимназије, и ако су компилаторнога. карактера, показују да су им писци марљиви људи, који су пажљиво проучили ствар о којој пишу, из прибраних података одабрали су што је потребно, то

+ šio i bi