Srpski književni glasnik

А и И МАТИ

ЈЕДНА ВРСТА НАучЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 1183

су лепо распоредили, изложили јасно и преглелно, напипеали добрим језиком и дали једну пријатну целину. А то је доста према ономе чега има у радовима друге категорије. Јер пзузевши донекле само рад штампан у извештају више женске п женске учитељске школе у Београду, сви су остали слаби, а неки и сувише слаби, u TO HC посматрајући их као расправе, од којих би се очекивало утврђивање п изношење нових факата и гледпшта на догађаје пи идеје, већ управо као пригодни говори, за које, као такве, поред обичних захтева за сваки литерарни рад, има и неких нарочитих, којима морају одговорити.

И у пригодним говорима са нарочитом темом, као што су горе побројани п други њима слични, исто као п у расправама, може се изнети нова мисао, може се ова развијатп, може се расправљати какво спорно питање. само без оног научног апарата у расправама, може се бранити једно и побијати друго гледиште. Свега тога може бити п тамо, али не мора. Пригодни говор може бити без свега тога, па да је ипак добар. Јер какав ће се предмет узети за говор, како ће овај бити обрађен, и какав ће, уопште, вид добити предавање и пригодни говој), 'зависи од места HM од. слушалаца, према чијем се ступњу образовања п моћи схватања и подешава обрада. Али п ако једно предавање и пригодни говор могу бити без најглавнијих одлика једне расправе, рађене по строго паучној методи, п ако они могу бити и без нових идеја п без оригиналносто, ппак у њима мора бити нечег основHOP HM заједничког свим радовима поучне књижевности. па било да су рађени популарно, с простом намером да поуче и да у масу народа рашире коју научну истину, или научно и са задатком да се изнесу нова факта или покаже нова узрочна веза међу већ познатим фактима. Јер сви су ови радови једна врета књижевнога рада, за чију обраду, како у погледу предмета п садржине, тако и у погледу облика вреде извесни прописи, који се донекле могу мењати, али никако не смеју сасвим пренебрегнути.