Srpski književni glasnik

1184 Српски Књижевни ГлАсниЕ.

Из свакога од ових радова мора се јасно видети да писац добро познаје питање о коме пише; да му је позната бар најглавнија литература о њему; да зна одвојити главно од спореднога, ово распоредити, јасно изложити и чистим језиком написати. А у овој врсти радова нарочито је потребно износити само оно што је тачно п утврђено, избегаватп претпоставке, не узимати ове као готов и утврђен факат, па ни отуда изводити закључке

врло сумњиве вредности. Напослетку постоји још један.

захтев, о који се не може оглушити: средина у којој се нађе говорник, а тако исто предмет и намена предавања п пригодног говора захтевају подешавање стила, који много доприноси да ова врста књижевног рада одговори својој сврси.

Дакле, писци се имају старатп да одговоре евим овим захтевима. Сви ови треба да су задовољени у извесној мери. Зато неће ваљатп ако се једнима поклони пажња, а други пренебрегну. Јер за оваке књижевне радове није ерудпиција Ил. Руварца с онаким његовим стилом, нити пак празнина чланака Ал. Сандића са оним извештеченим стилом. И у колико се ово захтева од сваког писца, у толико се више има права тражити од писаца чланака у извештајима средњих школа, јер су то људи који се поглавито баве књигом, и онп своје ученике уче овоме што се од њих на овом месту тражи.

Ну тога у горе наведеним прилозима из годишњих извештаја нема. Јер, изузевши раније поменуто предавање Г-це Милене Бојовићеве, у коме има неких нетачних факата историјских и обрађени предмет није захватио прави оквир постављене теме, али ипак представља екладну целину, написану јасно и једним стилом који предмету одговара више него у коме било другом раду остали су мало или нису нимало одговорили постављеним захтевима.

У овим прилозима има непознавања основних питања, оних што су давно пречишћена п утврђена; не види - CE довољно познавање предмета о коме се пише;