Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ВРСТА НаучНЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 1185

не одваја се главно од спореднога; нема потребне пропорције у појединим деловима; излагање је махом несређено п нејасно; у већем броју радова језик је некњижеван и са граматичким погрешкама; оперише се више са претпоставкама него са фактима: слабо је познавање литературе о предмету; једни радови састављени су из мноштва диспаратниих факата п тврђења, рђаво исповезиваних п у погрешну везу доведених, док су други склопљенп из читавих реченица и ставова туђих, не прерађених него просто преписаних. Једном речју поменути радови показују да им писци не владају ни предметом ни методом у раду.

Довољно је и само летимично разгледати ове радове па видети како су мало одговорили очекивању. У осталом, ја се овде не могу много бавити са сваким од њих, јер погрешака у њима има и сувише, те ћу зато изнети само неке, за доказ да исказани суд о њима није без основа.

П.

Чланак Г. Сотира Пејића „О Маћедонији п Старој Србији“ даје слику несређености у сваком погледу. Члапак је штампан без коректуре, али ја имам на уму CBC педостатке, који су могли проистећи из те незгоде, па ипак напомињем да торњи суд вреди, како за обраду материјала тако п за начин излагања. И писцу се за тај нехат мора пребацити у толико више што је претресано питање једно од најакутнијих и највише расправљаних. За њ постоји данас чптава литература како са гледишта језичног, етнографског и псторијског тако п са политичког. Свака његова фаза и свака његова страна има своју литературу, 1з које се могло прикупити опо што је најглавније, па то саопштити прегледно, тако да се одмах види разлика између једног методички рађена рада п обичног новинарског чланка. У овом чланку број изнесених факата и сувише је велики за обим једног пригодног говора п међу њима нема потребне везе, па

o